Арсеније Црнојевић
Светац морачки и чудотворац српски. Српски патријарх и предводник велике сеобе Срба преко Саве и Дунава. Према многим историчарима, трећа је најзначајнија фигура у историји Српске цркве, после Светог Саве и Макарија Соколовића.
1633 - Арсеније је рођен 1633. године у Бајицама код Цетиња, у свештеничко монашком братству Црнојевић.
1665 - са 32 године, постаје игуман Пећког манастира.
1669 - са 36 година, изабран је за епископа хвостанског са седиштем у Пећи.
1672 - са 39 година, изабран је за патријарха српског.
1682 - са 49 година, уочи рата између Турске и Аустрије, кренуо је на поклоњење Христовом гробу. У Јерусалиму је био гост патријарха јерусалимског Доситеја Нотара.
1689 - са 56 година, принуђен је од стране османске Порте да напусти Пећ и склони се у Никшић.
1690 - са 57 година, предводи велику сеобу српског народа према Београду. Исељавање је у највећој мери било са Косова, Мораве, топличког и врањског округа, а записано је да је мигрирало око 40.000 људи.
1701 - са 68 година, услед одбијања да покатоличи српско становништво, бива заточен у Сентандреји од стране угарског цара Леополда, који му је одузео патријаршки наслов и ограничио права.
1706 - са 73 године, обраћа се новом цару Јосифу за заштиту српских привилегија, које му он и поновно одобрава, услед цареве потребе за добрим ратницима.
1706 - у 74. години, Арсеније умире у Бечу, одакле је трудом Исаије Ђаковића пренесен у Срем, и сахрањен у манастиру Крушедол.
Галерија
Још нема слика у галерији.