Бранислав Нушић

1864 - Бранислав Нушић је рођен у Београду, 20. октобра, недалеко од Саборне цркве, као Алкибијад Нуша, од оца Георгијаса (Цинцарина) и мајке Љубице (Српкиње).

1865 - одмах након рођења, породица му се преселила у Смедерево, где је похађао основну школу и гимназију. Матурирао је у Београду.

1879 - са 15 година, објављује своје песме у Голубу, листу за српску омладину.

1882 - са 18 година, мења своје име у Бранислав Нушић. Још као млад постао је члан опозиционе Радикалне странке.

1883 - са 19 година, написао је прву своју комедију, Народни посланик, која ће бити постављена на сцену тринаест година касније.

1885 - са 21 годином, учествује у кратком двонедељном рату са Бугарском, као добровољац. Ту упознаје песника Војислава Илића, с ким ће остати нераздвојни пријатељ.

1886 - са 22 године, дипломира правне науке на Великој школи у Београду. Тада је написао и своју прву књигу, Приповетке једног каплара.

1887 - са 23 године, пише своју чувену комедију Сумњиво лице, у којем исмева полицијски апарат, у коме владају корупција, ксенофобија и каријеризам. Ова комедија је први пут изведена у позоришту тек 36 година касније.

1888 - са 24 године, бива ухапшен од стране краља Милана Обреновића, због сатиричне песме Два раба. Провео је годину дана у затвору у Пожаревцу.

1889 - са 25 година, по изласку из затвора, одлази на пријем код краља Милана, након чега му министар иностраних дела додељује службу у дипломатији. Следећих десет година службује у конзулатима у Османском царству - Битољу, Скопљу, Солуну, Серезу и Приштини.

1893 - са 29 година, оженио се Даринком, ћерком трговца Божидара Ђорђевића. У браку су добили троје деце: Маргиту, Страхињу Бана и Оливеру.

1900 - са 36 година, постављен је за секретара Министарства просвете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду.

1904 - са 40 година, постављен је за управника Српског народног позоришта у Новом Саду. Заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дечје позориште, у ком су улоге тумачиле искључиво деца, а међу њима и Нушићева.

1905 - са 41 годином, преселио се у Београд, где је почео да се бави новинарством. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом - Бен Акиба.

1913 - са 49 година, основао је позориште у Скопљу, где је живео до 1915. године. Напустио је земљу са војском током Првог светског рата и боравио у Италији, Швајцарској и Француској до краја рата.

1927 - са 63 године, враћа се да живи у Београду, где постаје председник Удружења југословенских драмских аутора.

1929 - са 65 година, пише комедију Госпођа министарка, која прати друштвени успон и суноврат жене министра која из свакодневнице једне мале средине нагло доспева у елитне друштвене кругове и која опијена влашћу доноси прегршт лоших одлука.

1933 - са 69 година, изабран је за редовног члана Српске краљевске академије.

1938 - у 74 години, Бранислав Нушић је преминуо у Београду 19. јануара, након тешке болести.