Дража Михаиловић
Армијски генерал и војни министар, чувен као Чича Дража. Одликовани официр Првог светског рата, оснивач и вођа четника у Другом светском рату.
1893 - Драгољуб Михаиловић је рођен 27. априла у Ивањици.
1901 - Са 8 година, остаје без оба родитеља, па старање о њему и сестрама преузима њихов стриц, ветеринарски мајор Владимир Михаиловић, и доводи их у свој дом у Београду.
1910 - Са 17 година, завршио је Другу београдску гимназију и уписује Нижу школу Војне академије.
1912 - Са 19 година, учествује у Првом балканском рату, борећи се на македонском фронту. Добро се показао, па је поред Сребрне медаље за храброст добио и чин наредника.
1913 - Са 20 година, учествује у Другом балканском рату, борећи се на Злетовској реци и даље према Кочанима. Ту је добио своје прве ратне ране, али и чин потпоручника.
1914 - Са 21 годином, дипломирао као четврти у класи на Војној академији. Крајем године, учествује у Првом светском рату, где након Церске и Колубарске битке добија Златну медаљу за храброст.
1915 - Са 22 године, прошао је Албанску голготу и стигао на Крф врло исцрпњен и неухрањен.
1916 - Са 23 године, учествује на Солунском фронту. У бици код села Неокази, 11. септембра, тешко је рањен.
1918 - Са 25 година, учествује у пробоју Солунског фронта. Тада је унапређен у чин поручника и добија Орден белог орла са мачевима 4. реда, као и Енглески војни крст.
1920 - Са 27 година, оженио се Јелицом Лазаревић. Са њом је, у наредних 7 година, добио четири детета - Бранка, Љубивоја, Војислава и Гордану.
1930 - Са 37 година, као један од најбољих официра Краљевине, послат је на специјализацију у Париз 1930. године. Исте године је добио и чин потпуковника.
1935 - Са 42 године, одлази на место војног аташеа Краљевине у Софију, где је научио бугарски језик и добио два бугарска одличја. Тада добија и чин пуковника.
1936 - Са 43 године, одлази на место војног аташеа Краљевине у Праг, где од председника Чехословачке добија Орден белог лава 3. реда.
1941 - Са 48 година, учествује у Априлском рату. Након пораза, повлачи се у планине како би организовао отпор. Током маја, оснива Команду четничких одреда.
1941 - На јесен избија грађански рат између Југословенске војске у отаџбини на челу са Дражом и Народноослободилачког покрета Југославије на челу са Титом.
1942 - са 49 година, добија чин дивизијског генерала и постављен је за војног министра избегличке владе на челу са академиком Слободаном Јовановићем.
1943 - Његове трупе доживаљавају пораз у бици на Неретви. Добија значајнију помоћ од савезничких снага. Ипак, крајем године, због сумње савезника да сарађује са окупатором, помоћ се смањује.
1944 - са 51 годином, организује Светосавски конгрес у селу Ба код Љига, где реорганизије четничку команду и предвиђа Југославију као парламентарну монархију.
1944 - На лето, организује велику акцију спасавања савезничких пилота у операцији Халјард. За ову акцију амерички председник Хари Труман га је постхумно одликовао Орденом за заслуге.
1945 - са 52 године, након што је краљ Петар јавно ускратио подршку четницима, а партизански одреди тешко поразили четнике, повлачи се у Босну, надајући се помоћи савезника.
1946 - са 53 године, бива ухапшен од стране комунистичке власти, а убрзо осуђен и погубљен, 17. јула.
Галерија
Још нема слика у галерији.