Иво Андрић

1892 - Иво Андрић је рођен 9. октобра у селу Долац код Травника, као Иван Андрић, од оца Антуна и мајке Катарине.

1894 - са 2 године, остао је без оца који је умро од последица туберкулозе. Тада са мајим прелази у Вишеград, где је завршио и основну школу.

1903 - са 14 година, уписује сарајевску Велику гимназију. Тада почиње да пише поезију. Као гимназијалац, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадник напредног националистичког покрета Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.

1911 - са 19 година, објављује своју прву песму "У сумрак" за српски лист "Босанска вила".

1912 - са 20 година, започиње студије словенске књижевности и повести на Мудрословном факултету Краљевског свеучилишта у Загребу.

1914 - са 22 године, након године на Бечком универзитету, прелази у Краков, на Филозофски факултет Јагелонског универзитета. Међутим, након сарајевског атентата, напушта запад и враћа се у Сплит. Тамо га хапси аустријска полиција, као политичког затвореника и припадника Младе Босне.

1917 - са 25 година, након кратког периода у тамници и кућног притвора, враћа се у Вишеград.

1918 - са 26 година, борави у Загребу на лечењу, због поновљене болести плућа. Тамо и објављује своју књигу стихова у прози, Екс понто.

1919 - са 27 година, незадовољан послератном атмосфером у Загребу, прелази у Београд, где ради као чиновник у Министарству вера. Овде интензивно учествује у књижевном животу престонице, дружећи се са Милошем Црњанским и другим писцима који се окупљају око кафане Москва.

1920 - са 28 година, почиње своју успешну дипломатску каријеру, радећи у конзулатима у Ватикану, Букурешту, Трсту и Грацу. Касније ће радити и као дипломата и у Марсеју, Паризу, Мадриду и Женеви.

1924 - са 32 године, на Универзитету у Грацу одбранио је докторску тезу „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине".

1934 - са 42 године, постаје уредник Српског књижевног гласника и у њему објављује приповетке „Олујаци”, „Жеђ” и први део триптиха „Јелена, жена које нема”.

1939 - са 46 година, на предлог Богдана Поповића, Уроша Предића и Ђорђа Јовановића, изабран једногласно у звање редовног члана Српске краљевске академије. Те године постаје и амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, за време владавине Адолфа Хитлера.

1941 - са 48 година, као амбасадор Југославије присуствује потписивању Тројног пакта у Бечу. Дан после бомбардовања Београда, 7. априла, Андрић са особљем напушта Берлин. Тада и одлучује да заврши своју дипломатску каријеру.

1944 - са 51 годином, завршава своје романе Травничка хроника и На Дрини Ћуприја. Оба романа објавиће у Београду неколико месеци по завршетку рата. Наредне године, излази и роман Госпођица.

1946 - са 53 године, постаје председник Савеза књижевника Југославије.

1954 - са 62 године, постаје члан Комунистичке партије Југославије. Потписао је Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику. Тада штампа и роман Проклета авлија.

1958 - са 66 година, оженио се Милицом Бабић, костимографом Народног позоришта. Те године је и почео да живи у стану на садашњем Андрићевом венцу у Београду.

1961 - са 69 година, Нобелов комитет му додељује Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.

1968 - у 83. години, 13. марта, Иво Андрић умире на старој Војномедицинској академији у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.