instagram

Михајло Пупин

19. векКраљевина СрбијаВикипедија
Михајло Пупин
Година1854.
Период19. век
ЕпохаКраљевина Србија
Године живота9.10.1854 - 12.3.1935.
МестоИдвор, Ковачица

Светски признат физичар, математичар, универзитетски професор, публициста, академик, добротвор и проналазач на пољу телеграфије. Велики српски патриота и добитник Пулицерове награде. Најзаначајни његов проналазак јесу Пупинови калемови.

1854 - Михајло Идворски Пупин је рођен 9. октобра у селу Идвор код Ковачице, у Банату.

1872 - са 18 година, одлази у Праг, где наставља школовање захваљујући стипендији коју је примао из Панчева.

1874 - са непуних 20 година, након очеве изненадне смрти, прекида школовање у Прагу и одлази у САД, са само 5 центи у џепу.

1879 - са 25 година, након 5 година рада на физички тешким пословима, уписује студије на Колумбија универзитету у Њујорку.

1883 - са 29 година, завршава студије са изузетним успехом из математике и физике, добијајући диплому првог академског степена.

1889 - са 35 година, докторира на Универзитету у Берлину из области физичке хемије, на тему осмотског притиска.

1896 - са 42 године, објављује свој најзначајнији рад под називом "Пупинова теорија", везан за област домета простирања телефонских струја. У његову част, два проналаска носе његово име - индуктивни калемови названи су Пупинови калемови и сам тај процес је назван пупинизација.

1901 - са 47 година, постаје редовни професор на Колумбија универзитету у Њујорку, на предмету теоријске електротехнике. Тада своје патенте продаје компанији Бел и стиче светску славу и богатство.

1909 - са 55 година, оснива Српски народни савез у САД, чији ће бити дугогодишњи председник.

1912 - са 58 година, Краљевина Србија га је именовала за почасног конзула у САД, чиме он започиње и своју међународну политичку каријеру.

1917 - са 63 године, добија захвалницу америчког председника Ворена Хардинга, за допринос у истраживању технике откривања подморница и успостављања телекомуникације између авиона.

1919 - са 65 година, борави у Паризу у време преговора о миру након Првог светског рата, где је значајно утицао на одређивање будућих граница Краљевине СХС.

1924 - са 70 година, добија Пулицерову награду за своју чувену аутобиографију - Са пашњака до научењака. Такође, ове године објављује свој последњи патент у САД, радиофонски пријемник.

1925 - са 71 годином, постаје председник Америчког института инжењера електротехнике.

1935 - у 81. години живота умире у Њујорку, а сахрањен је на гробљу Вудлон у Бронксу.