Милош Обреновић

1780 - Милош је рођен 18. марта у селу Горња Добриња код Пожеге, од мајке Вишње Урошевић и оца Теодора Михаиловића. Тада је имао презиме Теодоровић.

1790 - Са око 10 година, отац му умире, због чега је био осуђен на тешко детињство и велико сиромаштво.

1800 - Са око 20 година, радио је као гонич стоке код богатог трговца са Златибора. Тако је прошао целу Шумадију, Подриње и Босну, чак је боравио и у Венецији. Пар година након тога ради код брата Јакова и Милана у Брусници.

1804 - Са 24 године, учествује у Првом српском устанку где је његов полубрат Милан био један од покретача.

1805 - Са 25 година, оженио се Љубицом Вукомановић. Исте године од Карађорђа добија војводски чин.

1807 - Са 27 година, током борби за Ужице, под зидинама тврђаве, био је тешко рањен у груди. Иако га већина отписала, након дванаест недеља се излечио и опоравио у Београду. 

1810 - Са 30 година, након што му полубрат Милан изнанада умире од болести, узима његово презиме Обреновић, услед његовог великог угледа у народу.

1813 - Са 33 године, након слома устанка, био је један од ретких војвода који није напустио земљу, већ је остао да спашава народ од терора турских јединица. 

1814 - Са 34 године, у договору са Станојем Главашем гуши Хаџи Проданову буну у Чачку. Тада је добио амнестију од Турака и постао обор кнез неколико нахија.

1815 - Са 35 година, након што су Турци убили Станоја Главаша и њега заробили, откупљује своју слободу и враћа се у Таково, где 23. априла подиже устанак реченицом "Ево мене, а ето вам рата с Турцима!"

1815 - Са 35 година, 6. јуна, предводи српску војску у Бици на Љубићу код Чачка, где побеђује турску војску, а недуго затим ослобађа и Чачак и Пожаревац. 

1816 - Са 36 година, видевши да не може само војним средствима победити надмоћног непријатеља, креће у дипломатску борбу. Склапа мир о двовлашћу са Турцима, а шаље дипломатску мисију у Русију.

1817 - Са 37 година, гуши пролећну буну Павла Цукића, који је хтео да се врати Карађорђе. Када се Карађорђе на лето ипак вратио у Србију, организује његово убиство у Радовањском лугу. 

1821 - Са 41 годином, гуши буну у околини Пожаревца, недозволивши се да се буна у Влашкој пренесе и на Србију. Одбија позив грчке Хетерије да се прикључи устанку против Турака.

1825 - Са 45 година, гуши још једну народну буну - Ђакову буну, у Селевцу, у Смедеревској нахији, уз помоћ Томе Вучића Перишића. 

1830 - Са 50 година, након Једренског мира између Русије и Турске, издаје се хатишериф о самоуправи Србије. Исте године, кнезу Милошу Обреновићу признато je наследно кнежевско достојанство у породици.

1835 - Са 55 година, на Сретење, 15. фебруара, на кнежевим ливадама у Крагујевцу уз присуство 10 хиљада знатижељног света свечано је донесен Устав који је израдио Димитрије Давидовић. Ипак, због притиска страних сила, тај устав био је на снази само 55 дана.

1839 - Са 59 година, под великим притиском уставобранитеља, абдицира и препушта престо сину Михајлу, а он сам напушта Србију.

1842 - Његов син, кнез Михајло, напушта Србију и придружује му се у Бечу, а уставобранитељи у Србији доводе Карађорђевог сина Александра на престо.

1848 - Са 72 године, након што избијају оружани сукоби у Бечу, одлази у Загреб на заказан Хрватско-српски сабор, где га присталице "Илирског покрета" убрзо стављају у кућни притвор.

1858 - Са 78 година, враћен је на власт после Светоандрејске скупштине, након 19 година у изгнанству, највише у Бечу и Влашкој.

1860 - Са 80 година, 26. септембра, Милош умире у Двору у Топчидерском парку. Сахрањен је у крипти Саборне цркве Светог Арханђела Михаила у Београду.