Милунка Савић

ДЕТИЊСТВО

-- Датум рођења јој варира - према једном извору 24.6.1890, а према другом 28.6.1892.

-- Била је најстарија од 4 детета Раденка и Данице Савић.

-- Родила се и детињство провела у селу Копривница, код Јошаничке Бање у Старој Рашкој.

МОБИЛИЗАЦИЈА

-- Иако је стасала у лепу девојку, удаја је није тада занимала.

-- 1912. године, објављен је Указ о мобилизацији, а како би спасила болесног брата и оца, пријавила се као мушкарац, под именом Милун.

-- Њен пол открило је болничко особље, тек након рањавања у Брегалничкој бици 1913.

ГВОЗДЕНИ ПУК

-- У Великом рату пријавила се као добровољац и прекомандована је у најелитнији пук српске војске, тзв. Гвоздени пук.

-- Овде јој је саборац била и чувена шкотска хероина Флора Сандс.

-- Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Тада је добила Карађорђеву звезду са мачевима.

СОЛУНСКИ ФРОНТ

-- У јесен 1915. тешко је рањена у Македонији и тако повређена се повлачила преко Албаније.

-- После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама.

-- Истакла се 1916. године у бици на Кајмакчалану. Тада је заробила 23 бугарска војника.

ОДЛИКОВАЊА

-- У Србији, добила је и медаљу за храброст Милош Обилић.

-- Од Француске, одликована је орденом Легије части и једина је жена на свету која је добила француски орден Ратни крст са златном палмом.

-- Добила је и британски орден Светог Мајкла, као и руски орден Светог Ђорђа Победоносца.

БРАК И ЋЕРКЕ

-- Након рата, 1923. у Мостару упознаје Вељка Глигоревића, за кога се убрзо удаје.

-- 1924. рађа ћерку Милену, а усваја још три ћерке - Вишњу, Радмилу и Зорку.

-- Иако је брак кратко потрајао, сама је подигла ћерке, а поред тога додатно се бавила и хуманитарним радом.

ЕВРОПСКА СЛАВА

-- Између два светска рата су је поштовали широм Европе.

-- Често је позивана на прославе јубилеја, а на те сусрете је одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној одликовањима.

-- Француска јој је нудила да се пресели код њих и добија војну пензију, што је она одбила.

ВОЈНИ ВЕТЕРАН

-- Након рата, од државе добија, 8 јутара земље у насељу Степановићеву, код Новог Сада.

-- У Београду се запошљава у Хипотекарној банци, где је прво радила као спремачица, а касније је руководила чистачицама зграде.

-- На Вождовцу је успела да сагради врло пристојну кућу, где проводи своју старост.

СМРТ И НАСЛЕЂЕ

-- 1973. године, након три мождана удара, умрла је штрикајући, у стану који је годину дана раније добила од града Београда.

-- Сахрањена је на Новом гробљу, а 40 година касније њени остаци пренети су у Алеју великана.

-- О њој је у новије време снимљен документарни филм, креирана позоришна представа, а 2020. је у Јошаничкој бањи отворен и меморијални комплекс.