Милутин Миланковић

Детињство

-- рођен у селу Даљ, на десној обали Дунава, у Аустроугарском царству.

-- Милутин и његова сестра близнакиња Милена, били су најстарији од седморо деце.

-- његов отац Милан био је имућан земљорадник и трговац као и локални политичар, али је умро млад — када је Милутину било свега 8 година

-- старање о Милутину је преузео, у највећој мери, његов ујак Васа, који га је током већег дела живота помагао и саветовао.

Образовање

-- 1896. године завршио је Реалну гимназију у Осијеку.

-- студирао је грађевину на Високој техничкој школи, где је докторирао 1904. године расправом под називом Теорија линија притиска.

Први посао

-- 1905. године, са 26 година, почео је да ради у познатој бечкој грађевинској фирми барона Адолфа Питела.

-- један од првих стручњака који је у грађевинарство увео математичко моделовање, напустивши дотадашњи графички метод пројектовања.

-- за 5 година у фирми, одобрено му је чак 6 патената, чиме је стекао славу истакнутог изумитеља, као и финансијску добит.

Прелазак у Србију

-- 1909. године одлучио је да напусти Беч и прелази у Београд, где почиње да ради као професор Београдског универзитета, на Катедри примењене математике.

-- тада добија и држављанство Србије од стране Петра Карађорђевића.

-- пошто му је плата била десет пута мања него у Бечу, хонорарно ради статичке прорачуне и у Србији.

-- са 33 године, као резервни официр учествовао је у Балканским ратовима.

Ратни период

-- 1914. године оженио са Христином Тинком Топузовић, из Шапца

-- иде у Даљ на свадбено путовање, и тада бива ухапшен, као Србин у Аустроугарској, 6 месеци проводу у логору

-- цео рат је провео у Будимпешти, радећи у библиотеци Мађарске академије наука

-- 1915. године родио Милутинов син Василије.

-- 1919. се враћа у Београд где постаје професор небеске механике на Филозофском факултету

-- за дописног члана Српске краљевске академије изабран је у 41. години живота, 7. марта 1920. године

Научне теорије

-- осунчавање планета, објавио у Паризу 1920. године

-- 1923. године предложио реформу јулијанског календара која повећава прецизност одступања, тада прихваћену од стране Православне цркве

-- 1924. године објавио рад о специјалној теорији релативности, сумњао да брзина светлости у космичким просторима не може бити константна

-- у своје прорачуне уврстио је три астрономска циклуса који утичу на климу планете, данас у науци позната као Миланковићеви циклуси

-- 1932. године, објавио је рад о израчунавању путање земљиних полова ротације

-- 1941. године, објавио је своје животно дело "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" где покрива скоро три деценије својих истраживања

Звања

-- у периоду 1948-1958 био је потпредседник Српске академије наука.

-- у периоду 1948-1951 био је директор Астрономске опсерваторије у Београду.

-- 1948. године, постао је члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније.

-- 1948. године, постао је члан Италијанског палеонтолошког института.

-- 1954. године, уручена му је златна диплома Доктора техничких наука од Високе техничке школе у Бечу.

-- 1955. године, постао је дописни члан немачке Академије природњака „Леополдина”.

Научно-популарна дела

-- Кроз васиону и векове (1928),

-- Исак Њутн и Њутнова Принципија (1946),

-- Оснивачи природних наука Питагора — Демокрит — Аристотел — Архимед (1947),

-- Историја астрономске науке од њених почетака до 1727. (1948),

-- Кроз царство науке — слике из живота великих научника (1950),

-- 22 века хемије (1953),

-- Техника у току давних векова (1955).