
Краљ Србије 39 година и један од најмоћнијих српских средњовековних владара. Модернизовао је државу, градио задужбине и водио успешне освајачке ратове против Византије, Бугара и Татара. Ширио је земљу на север, југ и исток, а Скопље је поставио за нову престоницу државе.
1253 - Милутин је рођен највероватније око 1253. године, као други син српског краља Уроша Првог и краљице Јелене Анжујске.
1267 - са 14 година, први пут се помиње у плановима његовог оца о женидби са ћерком византијског цара Михајла Осмог. Преговори су били неуспешни.
1276 - са 23 године, добија одређене области на управу, након што је његов брат Драгутин збацио оца Уроша Првог са власти, уз помоћ страних сила.
1282 - са 29 година, добија власт од свог брата Драгутина, након што је овај имао тежак пад са коња и остао скоро непокретан.
1284 - са 31 годином, офанзивним акцијама овладао је Западном Македонијом и севером данашње Албаније. За прве три године своје владавине променио је 4 супруге.
1291 - са 38 година, зауставља офанзиву видинског (бугарског) кнеза Шишмана, кога је у контраофанзиви натерао да буде његов вазал.
1292 - са 39 година, закључује мир са моћним татарским каном Ногајем, како не би ратовали око бугарских територија. Као залог мира шаље му свог сина Стефана (Дечанског).
1296 - са 43 године, покреће нову офанзиву на Византију и српска војска заузима Драч.
1299 - са 46 годинa, склапа мир са византијским царем Андроником, а као део споразума склапа брак са његовом петогодишњом ћерком Симонидом. Исте године, враћа му се син Стефан из татарског заточеништва.
1301 - са 48 година, креће у грађански рат са братом Драгутином, највероватније због питања наследства које траје од кад је Драгутин препустио власт Милутину.
1308 - са 55 година, улази у краткотрајни савез са француским краљем Филипом, његовим братом Карлом и Млечанима. Једна од одредба савеза била је да Милутин пређе у католицизам, међутим он то никада није испоштовао.
1313 - са 60 година, на позив византијског цара Андроника Другог, саставља велику српску војску на челу са Новаком Гребостреком, која ће се веома успешно борити против Турака у Малој Азији.
1314 - са 61 годином, гуши побуну свога сина Стефана (Дечанског), наређује да исти буде ослепљен и шаље га са породицом у изгнанство у Цариград. Између осталих и будући цар Душан Силни, Милутинов унук, тада је изгнан.
1316 - са 63 године, након смрти брата Драгутина, упада у његове области са војском и запоседа Мачву са Београдом, Браничево и све друге области на југу до данањих Ариља и Прибоја.
1318 - са 65 година, на њега креће у офанзиву коалиција коју чине угарски краљ Карло, хрватски бан Младен Шубић, господар Драча Филип и албанске старешине. Милутин је тада чак успео и да прошири своје земље.
1321 - са 68 година, Милутин изненадно умире у свом дворцу у Неродимљу (близу Урошевца на Косову), након шти је добио апоплектички удар који му је претходно одузео моћ говора.
Још нема слика у галерији.