Петар Петровић Његош
Православни владика и један од највећих црногорских и српских песника и филозофа. Дела: Горски вијенац, Луча микрокозма, Лажни цар Шћепан Мали, Огледало српско, Ноћ скупља вијека.
1813 - Рођен као Радоје (Раде) Петровић, 13. новембра у селу Његуши, близу Цетиња.
1825 - са 12 година, одлази у Цетињски манастир, где га школује монах Мисаил Цветковић Бајкуш.
1830 - са 17 година, после смрти стрица Петра Првог Петровића, прима управу над Црном Гором.
1831 - са 18 година, прима монашки постриг, узевши име Петар, у спомен на стрица.
1833 - са 20 година, иде у Русију како би га тамо завладичили. 6. августа рукоположен је за архијереја.
1837 - са 24 године, уводи плаћање пореза, уводи ред и модернизује државу, гради школе, судове и путеве.
1842 - са 29 година, након бројних сукоба, склапа мир у Дубровнику са херцеговачким везиром Али-пашом у присуству аустријских и руских представника.
1847 - са 34 године, установио је Обилића медаљу, највише црногорско војно одликовање. Исте године, штампа у Бечу своју славну поему, Горски вијенац, на српском народном језику, што представља велики допринос победи борбе Вука Караџића за нови књижевни језик.
1849 - са 36 година, открио је да болује од туберколозе.
1851 - са непуних 38 година, путовао је по Италији, ради лечења али и туристички. Након повратка у Црну Гору, здравље му се нагло погоршало и 31. октобра умире окружен својим најближим сарадницима.
Галерија
Још нема слика у галерији.