
Деспот Србије, чувен као одличан витез и војсковођа. Такође, један је и од већих средњовековних књижевника. Као кнез владао 3 године, а затим као деспот још 25 година. Син кнеза Лазара и кнегиње Милице.
1377 - Стефан Лазаревић је рођен 1377. године у у Крушевачком граду.
1389 - са 12 година, након очеве погибије (кнез Лазар) у Косовском боју, као малолетан је дошао на власт и владао је уз помоћ мајке Милице Хребељановић.
1393 - са 16 година, постао је пунолетан и самостално преузео власт.
1395 - са 18 година, као османски вазал, предводи српске помоћне одреде у битки на Ровинама.
1402- са 25 година, након битке код Ангоре, од Византијаца у Цариграду добија звање деспота.
1404 - са 27 година, ступа у вазалне односе и са угарским краљем Жигмундом од кога добија Мачву, Београд, Голубац и, касније, Сребреницу.
1408 - са 31 годином, приступио је витешком реду Змаја, угарског краља Жигмунда. Симбол змаја био је присутан на Стефановом двору.
1409 - са 32 година, пише своје најпознатије књижевно дело - Слово љубве.
1412 - са 35 година, измирује се са сестрићем Ђурађом Бранковићем, чиме су се завршили унутрашњи сукоби.
1418 - са 41 годином, завршава градњу своје најзначајније задужбине манастира Ресаве (Манасија).
1426 - са 49 година, услед тога што није имао деце, на сабору у Сребреници именује Ђурађа Бранковића за свог наследника.
1427 - у 50. години, изненада умире од последица срчаног удара. Сахрањен је у својој задужбини, манастиру Ресави (Манасија).
Још нема слика у галерији.