Вук Караџић

1787 - Вук Караџић је рођен у селу Тршић близу Лознице, 6. новембра.

1804 - са 17 година, био је писар код церског хајдучког харамбаше Ђорђа Ћурчије.

1810 - са 23 година, након неуспешног лечења ноге у Пешти и Новом Саду, враћа се у Београд, где кратко ради као учитељ.

1813 - са 26 година, одлази у Беч.

1814 - са 27 година, упознаје цензора Јернеја Копитара и објављује збирку народних песама и прву граматику српског језика на народном говору.

1818 - са 31 годином, жени Ану Марију Краус, са којом ће имати 13 деце, али само двоје преживелих рану младост, ћерку Мину и сина Димитрија. Исте године објављује прво издање "Српског рјечника".

1821 - са 34 године, штампа у Бечу своју прву књигу приповетки, "Народне српске приповијетке".

1826 - са 39 година, од Русије добија сталну пензију.

1828 - са 41 годином, објављује свој историографски рад "Милош Обреновић књаз Сербији".

1831 - са 44 године, постаје председник београдске институције настале спајањем Магистрата и Суда. У данашњим терминима, то је еквивалентно звању градоначеника Београда.

1837 - са 50 година, покреће полемику и јавну расправу у погледу будућности српског језика и граматикe понајвише са својим највећим противником Јованом Хаџићем, оснивачем Матице српске и једним од најобразованијих Срба тог времена.

1847 - са 60 година, остварује велики успех на пољу лингвистике и коначну победу, јер се у тој години на његовом народном језику објављују Његошев "Горски вијенац", "Песме" Бранка Радичевића, "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића и Вуков превод "Новог завјета".

1852 - са 65 година, објављује друго проширено издање "Српског рјечника", и у њему се нашло 47,427 речи. Ово издање Јакоб Грим преводи на немачки језик.

1864 - у 77. години живота, Вук умире у Бечу.