Српска модерна

Српска уметност у првој половини 20. века покушава да ухвати прикључак са савременим дешавањима у Европи. Надежда Петоровић се у својим каснијим делима опредељује за експресионизам.

После се јавља цео спектар авангардних представника у српском савременом сликарству од Југо-даде, Зенита, надреализма, сезанизма, кубизма, експресионизма али и неокласицизма и осталих стремљења у савременом европском схватању у уметности.

Јавља се један експеримент са кубизмом, посткубизмом и ту су присутни Јован Бијелић, Петар Добровић и Сава Шумановић, али се овај експеримент није одржао и завршио се у излазу на неокласицизам. У делима неких сликара примећује се и поетски реализам. То су Стојан Аралица, Иван Радовић, Недељко Гвозденовић, Иван Табаковић, Марко Челебоновић, Коста Хакман, Петар Лубарда, Пеђа Милосављевић и други.