Српски бидермајер

Породични портрети, појединачни и групни, који приказују и друштвени статус породице и њен култ, основна је тема и епохе бидермајера коју су тридесетих година 19. века у Србију пренели из Европе школовани сликари. Стил бидермајер је највише одговарао широким слојевима грађана окренутим себи, породици и дому. Поред портрета сликарство бидермајера је усмерено и на жанр сцене и мртву природу. Најзначајнији представници бидермајерског израза су Константин Данил и Никола Алексић.