Мирослављево јеванђеље је најзначајнији српски ћирилични рукопис

Мирослављево јеванђеље је кодекс, односно рукописна књига. То је један од најзначајнијих ћириличких споменика српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. века. Мирослављево јеванђеље је по свом саставу јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Писано је за Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, кнеза хумског за потребе његове задужбине цркве светог Петра на Лиму, око које је касније настало Бијело Поље, потиче с краја 12. века, највероватније из претпоследње деценије (1180–1191). Јеванђеље има 181 лист, текст је писан на белом, танком пергаменту, у два ступца, словима уставне ћирилице и украшен је са око триста стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Рукопис Мирослављевог јеванђеља налази се у Београду, у Народном музеју, сем једног листа који се чува у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Од јуна 2005. године Мирослављево јеванђеље уврштено је у Унеско листу „Памћење света", на којој је за сада само 120 докумената од изузетног и универзалног значаја. Од 2009. године Мирослављево јеванђеље увршћено је у Унескову „Светску дигиталну библиотеку".