Синајски псалтир је најстарији српски спис на глагољици

Синајски псалтир је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из 11. века. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив и где се још увек чува. Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента. Највећи део Псалтира (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а осталих 32 листа откривени су 1968. године. Текст чува архаичан облик језика и најближи је првобитном преводу псалтира од Ћирила и Методија. Није сачуван крај рукописа.Преживели су текстови 151. псалма, 14 Библијских песама, молитва Оче наш, Песма за јутрење и почетак ноћне литургије. Архаични трагови најраније глагољице оставили су трага у правопису. У вези с тим, Синајски псалтир је близак Кијевским листићима, Охридском јеванђељу и старом делу Зографског јеванђеља.