Први Устав који је усвојен на овим просторима, чувени Сретењски устав, написан је у време када је тадашња Кнежевина Србија још увек била у вазалним обавезама према Турској, али је значајан јер су његовим доношењем постављени темељи данашње модерне државе.
Устав је уз ослобађање од феуделизма и поделу власти на законодавну , извршну и судску прокламовао и оснаживао основна људска права као што су слобода кретања и настањивања, неприкосновеност личности, неповредивост стана, право на избор занимања…
Творац Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, учени Србин из тадашње Аустроугарске и кнежев секретар. Давидовић је Устав написао по узору на француске уставне повеље и белгијски Устав из 1831.године, а у то време био је један од најлибералнијих у Европи, јер је Кнежевина Србија, после Француске и Белгије, била трећа земља која је укинула феудализам.
Због напредних и модерних тековина које је доносио, први српски Устав често је називан ‘’француски жбун усред турске шуме’’.
Назнаке демократије које је предвиђао Сретењски устав, нису биле по вољи великих сила Турске, Аустроугарске и Русије, па је Устав, само месец дана по усвајању стављен ван снаге, а његов творац Димитрије Давидовић протеран из службе.