Реч вампир је светски признати србизам

Вампир је изворна српска реч и, као таква, једина која је ушла у све светске језике. Све је почело у 18. веку када је у селу Кисиљево у Србији, умро човек по имену Петар Благојевић. Он је био српски сељак за кога се веровало да се после смрти повампирио и да је убио деветоро својих комшија Наиме, у року од осам дана након његов смрти погинуло је девет особа. А да се наводно не ради само о миту говори чињеница да су жртве, наводно, на самртничким креветима, тврдиле да их је Благојевић гушио током ноћи. А, за коначну популарност ове речи, заслужан је један други Србин, рекло би се, можда и најпознатији вампир са нашег поднебља - Сава Савановић. Наиме, он је лик из приповетке „После деведесет година“, Милована Глишића, по којој је снимљен хорор „Лептирица“. За њега се везује и воденица у селу Зарожје код Ваљева. Реч "Вампир", је након овог наводног догађаја брзо ушла у међународну употребу одмах у 18. веку - онда када су аустријски званичници приметили локалну тенденцију у северној Србији да изнова ексхумирају тела и убијају лешеве, а да су мештани те лешеве називали "вампирима". Реч вампир данас означава митолошко биће кога се многи плаше а употребљава се и за главне јунаке бројних романа, филмова, серија... Оно што је јединствено код ове речи јесте да за њу ни дан данас не постоји замена.