Црква Пресветог срца Исусовог

Пресветог срца Исусовог је римокатоличка црква у Нишу изграђена 1884. године. У Нишу су католици присутни још у средњем веку. Радило се о трговцима из Дубровника, који су били стални представници трговачких кућа у већим српским градовима. Из тог периода остала је Латинска црква у Горњем Матејевцу. Током периода владавине Османског царства за малу заједницу је био надлежан бискуп са седиштем у Скопљу. Историја данашње заједнице почиње у другој поливини 19. века. Након што је Кнежевина Србија 1878. постала независна, обавезала се за изградњу железничке линије Београд-Ниш. Тада су бројни радници из других земаља, пре свега инжењери и стручни људи у грађевинарству, долазили у тадашњу Србију. Године 1884. је у приватној кући код гостионице Маргер отворена римокатоличка капела. Исте године је божију службу почео да врши мисионар барнабита Чезаре Тондини де Кваренги. Седиште се налазило у Крагујевцу. У то време у Нишу је било око 200 верника, а црква Пресветог Срца Исусовог гради се на плацу који је купљен у време Турака, а средства је прибавио призренски надбискуп Бугарели. Турци нису дозвољавали изградњу римокатоличке цркве у Нишу. Саграђена је тек по ослобођењу Ниша од Турака и градње пруге. Изграђена је прва »католичка црквица, стан и школа« у вароши.