Црква Светих Петра и Павла

Црква Светих Петра и Павла у Бањи Ковиљачи подигнута је 1975. године и припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. До оснивања ковиљачке парохије 1924. године Бања Ковиљача је била део лозничке парохије, па се указала потреба за богослужбеним објектом. За потребе службе је адаптирана део простора за капелу у Сиротињском дому (задужбина Стаке Пеић из Лешнице) у којој се служило до освећења данашњег храма. Изградња прве цркве је започето 1939. године, за време службовања свештеника Миливоја Исакова, која је прекинута 1941. године и почетка рата. До прекида градње црква је била подигнута до крова. После рата градња није настављена, већ је 1949. године срушена, по наредби власти и материјал искоришћен за подизање школа у Горњој Ковиљачи и Трбушници. Као разлог рушења је наведено да је црква почела да се гради у „зеленом појасу” и нарушава бањски компекс. Доласком Сретена Тодоровића у парохију и Епископа Јована на чело Епархије шабачко-ваљевске, 1954. године, повео се спор за накнаду штете са лозничком општином за надокнаду штете за одузети плац и однесени материјал.