Црква Светог Ђорђа

Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену је саборни храм српске православне Епархије рашко-призренске. Заједно са Владичанским двором и оближњом Старом црквом Светог Ђорђа чини комплекс око средишта епархијске управе у Призрену. Темељи храма положени су 1856. године, а изградња је довршена 1887. године, када је храм и освештан. Првобитни катедрални храм призренских епископа и митрополита била је древна црква Богородице Љевишке, задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина. За време турске власти, Богородица Љевишка је одузета од православних Срба и претворена у џамију, а функцију катедралног храма Призренске епархије привремено је преузела Стара црква Светог Ђорђа у Призрену. Ова црква је била невелика, а самим тим и неподобна за катедрални храм, тако да се током прве половине 19. века започело са припремама за изградњу новог и већег саборног храма.