Црква Светог Ђорђа

Српска православна црква Светог Ђорђа у Бечеју је подигнута у периоду од 1851. до 1858. године и убраја се у споменике културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја. Црква посвећена Светом Георгију у Бечеју је једнобродна грађевина са полигоналном апсидом и певничким просторима који су обележени благим правоугаоним испустима, видљивим на фасади тако да разбијају раван подужних зидова, по пројекту прорачуну радова Јована Сомборског и Андрије Шмауса. Акценат градње и архитектуре је стављен на западно прочеље, чијем репрезентативном изгледу доприносе отворени портик у ширини наоса и три звоника, који представљају Свето Тројство од којих је средњи двоспратни, висине 52 метра, и нижи бочни, висине 34 метра, прислоњени уз западни део храма. Барокна обележја грађевине огледају се у декоративној обради фасада са каменом пластиком биљног карактера, концентрисаном пре свега око отвора, као и на упечатљивом главном улазу у цркву, испред кога су четири висока коринтска стуба.