Манастир Беочин

Манастир Беочин са манастирском црквом посвећеном празнику Вазнесења Христовог, је женски манастир налази се на ободу Фрушке горе у истоименом месту. Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се помиње у турским документима 1566-1567. године, када је имао малу једнобродну цркву, за коју се претпоставља да је била саграђена под утицајем традиционалне архитектуре. У Аустро-Турским ратовима, манастир је оштећен и напуштен. Године 1623. беочински игуман Леонтије је скупљао у Русији, прилог за обнову манастира.[2] После Велике сеобе Срба, манастир су на основу "отвореног листа" који им је дао Патријарх Чарнојевић 15. септембра 1697. године у Табану, обновили избегли калуђери манастира Раче, између 1697-1699. године. Исти монаси су 1708. године саградили привремену цркву од дрвета. Познати су под именом Рачани.