Манастир Крепичевац

Манастир Крепичевац (Црноречки) припада Епархији тимочкој Српске православне цркве. Налази се четири километра северно од села Јабланице у клисури Радованске реке. Манастир је посвећен Успенију Пресвете Богородице. За ктитора се сматра жупан Георгије, Јанов син, који на ктиторској композицији држи модел цркве, до њега је жена Зора, а до ње син Манојло. За Георгија се сматра да је унук Радул бега (1499 — 1508. године). Време изградње се везује крај 15. век и почетак 16. века. Ретки су историјски списи о овом манастиру. Као активан се спомиње 1761. и 1780. године. М. Ђ. Милићевић у 19. веку помиње живопис унутар цркве из 1761. године, и да се испод њега виде фреске из непознатог доба. Између зидања Крепичевца и оближњег манастира Лапушње није протекао дужи временски период, и претпоставља се да оба манастира имају исте ктиторе. Почетком 19. века Хајдук Вељко са кнезом Милисавом поставља за старешину манастира Јеромонаха Акакија са Свете горе, који 1809. године постаје и игуман манастира о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Заједно са манастиром у Грлишту спада у најупорнија места у борби против Турака у данима Првог српског устанка. Шест монахиња и седам искушеница из манастира Кувеждин премештено у овај запустели манастир у тимочком владичанству 1930. године. Монахиња, и каснија игуманија манастира Ангелина Личанин (световно Видосава), која је за обнаву манастира, продала је своје две куће код палате Албанија у Београду и тим новцем подигла конак за сестринство, сахрањена је у манастирској порти 1969. године.