Манастир Шишатовац

Манастир Шишатовац се налази на јужним падинама западног дела Фрушке горе у близини истоименог насеља и извора поточића Ремете. Изграђен је у 13. веку, као задужбина краља Драгутина. У почетку се манастир звао Реметица или Реметски манастир и посвећен је био Св. Николи. Манастир припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Према „Свитку завешталном“ монаси манастира Жича Иларион и Висарион предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком 16. века побегли су од турскиг зулума у Срем и ту су нашли малу стару зидану црквицу посвећену св. Николи. Они су ту цркву срушили и на истом месту подигли 1520. године нову, и посветили је Рођењу пресвете Богородице. (Иларион Руварац је мислио да то није могло бити 1520, већ између 1545. и 1550. г.) Тај нови манастир се од друге половине 16. века назива Шишатовац. Године 1543, пренете су у Шишатовац мошти св. Стевана Штиљановића из Шиклоша у Барањи за време игумана Теофила. Свечево тело почивало је у ораховом кивоту украшеном седефом до 1760, када је о трошку Вићентија Поповића, вршачког епископа, израђен нов, богато украшен метални кивот, увијен у црвену кадифу и сребром окован. По једној процени из 19. века ћивот као и напрсни крст са дуплим златним ланцем (који је владика Вићентије скинуо са себе и поставио на мошти Штиљановића), вредели су 20.000 ф.