Манастир Свете Тројице

Манастир Свете Тројице (Овчарски) се налази на падинама планине Овчар, у атару села Дучаловићи, на територији општине Лучани. До манастира се долази путем из Чачка ка Лучанима, кроз село Дучаловићи. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Сматра се да је манастир Свете Тројице настао кад и манастир Благовештење, у 12. веку. Поуздано се зна да су га градили калуђери манастира Сретење. Два натписа на западним вратима која потичу из 1615/16. године су први сигурни помен манастира. Манастирска црква је раније подигнута, а није познато да ли је постојао и храм. О њему су први писали Јоаким Вујић и Вук Стефановић Караџић у својим делима у 19. веку. Први пише о терору Ћаја-паше и одвођењу робља током Другог српског устанка, као и факат да је то робље спасао, плативши одштету Милош Обреновић маја 1815. године. Вук описујући манастир, налази да је "тврђи" од Благовештења, да има кубе и да унутрашњост није "моловата" - виде се голи зидови. Око цркве је десетак конака на спрат, а има и других зграда које су у лошем стању. Такође Вук није нашао ту калуђере, јер их није било. Живела су ту два свештеника, отац и син са породицама, који су морали да иду и раде у надницу по "својој нурији" (парохији). Јоаким Вујић је забележио да се имање састојало од њива, винограда, баште, ливада итд. У то време су у манастиру живели јеромонаси Пајсије и Мелентије.