Манастир Жича

Жича је српски средњовековни манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић. Стефан Првовенчани је такође наредио да се будући краљеви Србије крунишу у Жичи. Значајну улогу у подизању манастира имао је и његов брат, Свети Сава. После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије. Почетком последње деценије 13. века, манастир је страдао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком 14. века обновио краљ Милутин. Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата.