Спомен-црква Вазнесења Господњег

Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу је српска православна црква у Крупњу подигнута у спомен жртвама Првог светског рата у Бици на Мачковом камену и око Крупња 1914. године. У крипти цркве се налази костурница у коју су донети посмртни остаци погинулих војника. Током помена на Мачковом камену 29. јуна 1924. године, идеју за изградњу спомен обележја су изнели начелник рађевског среза Душан Миладиновић, свештеник добропоточки Петар Грујичић и школски надзорник Коста Николић. Тада је формиран одбор за подизање Спомен цркве са костурницом у Крупњу и Спомен костурнице на Мачковом камену. Коста Николић је био председник тог одбора. Када се идеја проширила на предлог министра „на расположењу“ Милорада Вујичића 4. децембра 1924. осим крупањског основан је и београдски одбор, чији је председник био Љубомир Јовановић, председник народне скупштине, а после његове смрти 1928. године био је Ђорђе Вајферт, гувернер Народне банке. Генерални секретар београдског одбора био је Арчибалд Рајс, који је 1926. проглашен за почасног грађанина Крупња и главна улица је названа по њему. Копање темеља за цркву је почело 16. августа 1926, а свечано полагање камена темељца је било 23. септембра 1926. уз присуство епископа шабачко-ваљевског Михаила. Камен за изградњу је вађен у Кржави, Ликодри и Планини. Градња цркве је завршена крајем 1929. године, а покривање крова лимом 1930. године. Унутрашње уређење је завршено 1932. године. Архитекта цркве је био Момир Коруновић. Са њим је постигнут договор да црква личи на манастирску цркву светог Ђорђа у Старом Нагоричану, задужбину краља Милутина из 14. века.