Вазнесењска црква

Вазнесењска црква или Црква Вазнесења Господњег у Београду је српска православна црква, налази се у улици Aдмирала Гепрата. Посвећена је Вазнесењу Господњем (Спасовдан). На простору између улица Краља Милана и Немањине се налазила коњичка касарна, у чијем се кругу налазила и црквица од шаторског платна, претеча садашње цркве, која је дуго називана војничком. Кнез Михаило је 1860. одредио простор за зидање храма, тада познат као Дудара - државни расадник белих дудова. Радови су почели на пролеће 1861, због неочекивано поводног земљишта било је потребно посебно урадити темеље. Црква је подигнута 1863. године, београдски митрополит Михаило ју је освештао у недељу 24. марта (5. априла). Налог за њену изградњу дали су 1860. године кнез Михаило Обреновић и митрополит Михаило, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана, као и зајмом 1000 цесарских дуката од палилулске цркве св. Марка (градња је укупно коштала 5.000 дуката = 60.000 динара). Планове су израдили Павле Станишић и Јован Ристић, грађевинске радове су обавили Јосип Шток и Фердинанд Ставенов, а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег романтизма, по угледу на старе српске манастире, пре свега Раваницу. У почетку је служила и као војна црква јер се налазила у близини војних објеката. Прве три године, од 1863-1866. била је војна црква, али је указом Митрополита Михаила постала парохијски храм. Спасовдан или Вазнесење Господње је и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.