Јеловичко врело

Јеловичко врело један је од карстних сифонских извора у Источној Србији, са дубоким залегањем карстних канала, чија зона прихрањивања и дренирања, заправо припада Видличу, као саставном делу Старе планине. Јеловичко врело и његов слив налази се северно од Пирота, према граници са Бугарском. Његов слив већим делом изграђен је од мезозојских карбонатних стена и то средњег тријаса. Спелеоронилачка истраживања Јеловичког врела, која су започета 2003. године, по први пут су открила сифонски канал, који је хидрогеолошким испитивањима снимљен и истражен до дужине од 118 м. По хидрогеолошким карактеристикама, Јеловичко врело је највеће карстно врело на Видличу. Према повременим осматрањима врела, његова минимална издашност пада испод 80 l/sec, са генералном осцилацијом и једним прекидом током године. Претпоставља се да морфологија карстних канала овог врела условаљава појаву прекидања истицања воде на једном у години, и то обично током августа месеца. Температура воде Јеловичког врела варира током године од 9,5 до 12 °C.