Паланачки кисељак

Бања Паланачки кисељак је бања са извором минерале воде, у југоисточном делу Смедеревске Паланке. Смештена је у парку површине 5 хектара на надморској висини од 103 метра. Изворе минералне воде користили су још Римљани, а први сачувани опис бање је Путопис из 1719. године где турски путописац Евлија Челебија, описује Паланачки кисељак као озидану бању са лековитом водом. Године 1834. у Бечу је потврђена лековитост минералне воде. Бањска вода припада категорији натријум-хидрокарбонатних, угљено-киселих хипотерми (12,5—15°C) и хипертерми (32—56°C). Користи се у балнеологији за пиће и купање и као стона вода. Године 1896. започето је уређење бање као лечилишта. Исте године држава је дала изворишта на управљање и коришћење организаицји Црвеног крста, у циљу лечења у рату оболелих војника и официра. У тој функцији је Бања била све до Другог светског рата.