Вражји камен

Вражји камен, природни феномен, се налази на крајњем југоистоку Србије, уз границу са Бугарском и Републиком Северном Македонијом, удаљен 5 км од Трговишта у непосредној близини планинског села Доња Трница. Вражји камен је природни феномен настао ерозијом стена. Река Пчиња је некада давно просекла стену ,a стубове, високе до 60 метара, је створила денудација.Налази се на надморској висини око 800 метара, има око десетак камених купа које чине сам Вражји камен. Место се некада звало Просечник. Много је легенди како је настао Вражји камен. Мештани Горње Пчиње препричавају једну од њих, по којој су ђаволи намеравали да преокрену ток Пчиње да тече према Бугарској, па су покушали да споје обале ове реке. Кидали су читаве стене са околних брда, али ћудљиву реку нису успели да укроте. Видевши да су чак и они немоћни, а и камења им је понестајало, упутили су се према косовском Поморављу, у Кончуљску клисуру. И баш ту су наишли на највећу стену. Упртили су је на леђа и вратили се да још једном покушају да победе природу. Успут су често застајали и одмарали се, јер је стена била претешка и за њих. Кад су стигли до села Клиновац зачули су се први петлови. Уплашени да људи не открију њихове намере, бацили су стену поред неке воденице. Тако је, према предању једном, настао Вражји камен. Друга легенда, приповеда о томе да су Пчињани годинама зидали цркву поред реке. Све што би они током дана саградили, ђаволи би током ноћи односили и остављали на Вражјем камену. Наводно су били љути на сељане јер их нису довољно поштовали. И тако је постала црква на Вражјем камену. Иначе, и данас се може чути о томе како да су сељаци у Шајинцу били у завади са овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али су се разбежали у зору, кад је закукурикао петао. Најпознатији ђаволи су: Џуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шиља и Муја.