Алеја великана на Новом гробљу

Алеја великана је прва просторна целина на Новом гробљу у Београду, намењена сахрањивању истакнутих личности. Београдска општина је започела њену изградњу 1926. године, са намером да се тамо сахране личности које су или храбро погинуле или оставиле толико дубок траг у Србији, да држава није стигла да им се одужи за живота, подразумевајући да ће са њима бити сахрањене и њихове породице. Алеја се налази се на простору између Аркада и Алеје стрељаних родољуба. Од 1927. године у овој Алеји нису прављена нова гробна места. Једна од првих личности сахрањених у Алеји великана је Велимир Теодоровић (ванбрачни син Михаила Обреновића и оснивач Велимиријанума), чија је капела изграђена 1927. године, према пројекту Пере Поповића и Михаила Михаиловича Андросова, архитеката Министарства грађевина. Неке гробнице српских великана из 19. века су у ову алеју пренете са старог Ташмајданског код цркве Светог Марка, на Ново гробље. Алеју великана не треба мешати са Алејом заслужних грађана, ни са Аркадама (где је међу првима сахрањен Никола Пашић). Затим Миленко Веснић и армијски генерал Јанко Вукотић. Многе новине, радио и ТВ станице, али и учесници у бројним емисијама, ненамерно праве грешке, мешајући ове алеје.