Алексиначки Рудник

Јован Апел, индустријалац немачког порекла добија 1883. године заједно са београдским лекаром Ђорђем Димитријевићем, повластицу за вађење угља на површини од 950 хектара названу Краљевац (по селу Краљеву где је пронађен угаљ). Прве тоне руде послужиле су као погон за његову пивару. 1902-е продаје рудник сматрајући га трошком јер је конкуренција сувише велика. Власник постаје белгијски инжињер Емил Фромонт, а директор је био Прим Арнолд. У току Првог светског рата рудник заузимају Немци. Немци су ухапсили и послали Прима Арнолда у затвор. После ослобођења Србије он се враћа и остаје у Алексинцу све до национализације рудника 1946-е године. Насеље има неколико споменика "Споменик рудару борцу" испред Дома културе, споменик рударски вагон о оснивању рудника, као и споменик народним херојима Божанић Петру и Станићу Сими.