Гимназија Стеван Сремац

Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” је најстарија гимназија у Нишу, основана 27. септембра 1878. године, указом кнеза Милана Обреновића. Своју образовно-васпитну делатност гимназија је започела десет месеци након ослобођења Ниша од Турака, 1. октобра 1878. Најпре у скромним условима једне приветне куће, а потом у новоизграђеном објекту у коме се и данас налази, у истом простору заједно са гимназијом „Бора Станковић“. У овој згради је до 1966. радила и гимназија „Светозар Марковић“ која је Одлуком органа тадашње општине Ниш, пресељена у просторије дома ученика средњих школа у Нишу. У част Стевана Сремца, који је од 25. септембра 1879. до 1890. године, обављао дужност предавача, гимназија носи његово име од школске 1951/1952. године. Зграда је грађена по пројектима архитекте Милорада Рувидића, у периоду између 1912-1914. и 1919-1922. године. Пројектована је да буде са високим приземљем и спратом. Основа је симетрична са два попречна и подужним трактом са истуреним наглашеним централним ризалитом главне фасаде, организованим симетрично у односу на улазно степениште које води до двокрилних дрвених врата, са чије обе стране су по два прозора у приземљу, док су на спрату три велика лучно завршена и раскошном рељефном декорацијом уоквирена прозора. Прозори у приземљу су лучни, а на спрату архитравни. Угаони делови трактова истурени су и истакнути троугластим забатима са рељефном декорацијом. Зграду карактерише складност и добар однос пропорција масе и детаља, што је резултат академских постулата у пројектовању и еклектичког решења у обради фасадне декорације (одабрани су мотиви немачке ренесансе, са скромним барокним цитатима и елементима сецесије).