Јелеч рашки је средњовековна тврђава која се налази 12 km јужно од Новог Пазара на једном од узвишења планине Рогозне. Недалеко од Јелеча је 1282. године повредио ногу краљ Драгутин (краљ Србије 1276—1282, краљ Срема 1282—1316) док је ловио, после чега је у Дежеви абдицирао у корист свог млађег брата Милутина (1282—1321). После тога се Јелеч помиње 1314. године, а у османлијске руке долази крајем XIV века. Након тога је још неко време био у употреби, после чега је напуштен. Само утврђење је било тешко приступачни жупски град неправилног облика и релативно малих димензија (највеће димензије су му око 45 m и око 35 m). Данас је у потпуности у рушевинама, а најбоље очувани су делови капије, цистерне за воду, зграде са прозорима на јужном бедему, а у средишту града се налази заравњена стена. По његовим остацима се могу назрети основе барем две или три куле, као и највероватније још једне капије.