Конак кнегиње Љубице представља један од најрепрезентативнијих примера грађанске архитектуре прве половине 19. века у Београду. Грађен је у периоду од 1829-1830. године. Кнез Милош је одлучио да ангажује неимара из Водена, Хаџи Николу Живковића, који тиме важи за првог неимара обновљене Србије.