Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци била је једна од 58 привремених санитетских установа у Краљевини Србији, која је основана с краја 1914. године, након што је у даљем току Првог светског рата Смедеревска Паланка стављена у средиште ратних збивања.[1] Поред збрињавања рањених из борби вођених у току 1914. и 1915. године, у болници су збрињавани и оболелели борци и становништво од сва три типа тифуса: пегавог тифуса или пегавца (typhus exanthematicus), трбушног тифуса (typhus abdominalis) и повретног тифуса (febris recurrens), које су у виду масовних епидемија харале Србијом.
Од оснивања, па до престанка са радом судбина болнице била је везана за судбину српског народа и српске војске, тако да је крајем ратне 1915. године, део састава болнице био принуђена да, тешке болеснике остави на даље збрињавање непријатељу, и крене са војском и делом народа у албанску голготу.