Скобаљић град

Скобаљић град је средњовековни град (тврђава), налази се на око 15 km јужно од Лесковца, код Вучја. Припадао је војводи Николи Скобаљићу. Данас постоје само остаци града. 1986. године проглашен је за културно добро Републике Србије. Град се састојао од Горњег, Доњег града и подграђа које се простирало на источној страни. Захватао је површину од око 2 хектара. Најмоћнији сачувани бедеми се налазе на западу, а на северу се налази одбрамбени ров. Реконструкција Скобаљић града у виду макете. Налази се у оквиру тематске целине „Средњи век” нове сталне поставке Народног музеја у Лесковцу — „Времеплов лесковачког краја”. Горњи Град је квадратног облика са око 400 квадрата површине и у њему је сачуван моћан културни слој. Две куле су дијагонално постављене. Мања кула се налази поред капије која води у Доњи град, а већа — Донжон кула се налази у северозапдном делу и њени зидови су очувани до висине приземља. У Горњем Граду су ископавања вршена уз унутрашњу страну јужног бедема. На овом простору пронађени су фрагменти грнчарије из периода III-I века п. н. е. у слоју рушења зида грађеног од камена повезаног блатом. Слој је датован републиканским денаром из 100. п. н. е.. То су остаци тврђаве из предримског времена. Млађа фаза утврђења потиче из рановизантијског времена из VI века. Сачувани су делови бедема грађени од камена и малтера. Овај бедем је оштећен. Доњи Град са подграђем величине 1400 квадрата се простире источно од Горњег Града и прати конфигурацију терена. Истраживања су вршена на северном, најнижем делу, на месту где се претпоставља да је била капија, која нажалост није откривена. На источној страни откривени су остаци куле која је зидана у мешовитој техници од опеке и камена и припада рановизантијском времену.