Слободиште

Слободиште у Крушевцу је место где је за време немачке окупације Србије, током Другог светског рата, стрељано близу 1.650 људи, углавном - партизана, четника, као и њихових присталица и Рома. Спомен комплекс Слободиште подигнут је у непосредној близини стрелишта, а то име је добио јер су у једној хумци пронађени посмртни остаци бораца Расинског партизанског одреда, који су названи слободарима града Крушевца. Највеће стрељање у Крушевцу извршено је 29. јуна 1943. када је на Багдали изведено 324 лица и стрељано као мера одмазде. Ово стрељање је требало да се изведе 28. јуна, али како је тога дана био велики српски празник Видовдан, Недићеве власти су успеле да стрељање помере за један дан касније. На предлог Добрице Ћосића, првоборца Расинског партизанског одреда, арxитекта Богдан Богдановић је реализовао споменик у периоду од 1960. до 1965. године. Споменик је како пише грађен са следећим натписом: Под овим небом, човече, усправи се. Хлеб и слобода исто су нама“.