Соко Град

Соко Град је средњовековни град зван још и Соколац, смештен на 2 km источно од Сокобање. Истраживања су показала да је град врло разуђен и великих размера. У добром стању је сачувана само прва, улазна кула у горњем граду, а остало је, како куле, тако и зидови, порушено. Настао је у периоду византијског цара Јустинијана, као тврђава за спречавање аварских и словенских упада у дубину Балканског полуострва. Стефан Немања га заузима 1172. године и он је од тада у саставу српске средњовековне државе. Током протеривања богумила из Србије у сукобима се нашао и Соко Град чији је управник био богумил, због чега је Немања опсео и заузео град који је том приликом претрпео већа разарање. Турци га, као и целу Видинску кнежевину у чијем саставу се Соко Град налазио крајем XIV века, заузимају 1398. године. Од турске власти се 1412. године одметнуо соколски и сврљишки бег Хамза који је столовао у Соко Граду, тако да се против њега исте године упутио султан Муса. Хамзину побуну угушио је султан наредне године, а током борби Соко Град је поново разрушен. Хамза је послат, у тадашњу престоницу, Једрене где је погубљен, док је месно становништво расељено широм Османског царства.