Споменик Вуку Караџићу

Споменик Вуку Караџићу се налази на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице. Идеју за подизање споменика дала је Српска књижевна задруга 1920. Више година су, преко прилога, прикупљана средства за изградњу овог споменика. Предвиђено је да се споменик буде изливен у бронзи и постављен на гранитном постољу, а за израду споменика је требало да буде расписан опште југословенски конкурс. Тек је 1932. изливена фигура од бронзе и донета у Београд. Аутор је био академски вајар Ђорђе Јовановић. Првим званичним Решењем из 1932. године, одређено је да се за подизање споменика Вуку Караџићу уступи место у средини парка пред универзитетом (данашњи Студентски парк), између Споменика Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу. Ипак 1937. године, непосредно пред обележавање стопедесетогодишњице Вуковог рођења, долази до промене одлуке о месту постављања Вуковог споменика. Као нова и коначна локација одређено је место на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице у Парку Ћирила и Методија. Донатори новца за подизање споменика били су знаменити српски интелектуалци др Владимир Ћоровић, др Александар Белић, др Павле Поповић и градоначелник Београда Влада Илић. Споменик је висок 7,25 метара, а откривен је 7. новембра 1937. године, поводом 150 година од рођења Вука Караџића. По овом споменику названа је подземна железничка станица "Вуков споменик", а цео крај града се назива "код Вука".[