Железник

Средњовековно утврђење Железник су остаци средњовековног града, око два километра изван села, крај пута који из Миљковца води у Церје. Као непокретно културно добро имају статус споменика културе. Очувани су делимично остаци западног и јужног зида утврђења, а готово у првобитној висини зидови вишеспратне куле, изграђеној на највишој стени стени врха ове чуке. Од куле је сачуван у потпуности северни и источни зид. У зидовима куле сачуване су оригиналне дрвене греде сантрача. Зидови утврђења грађени су од ломљеног и притесаног камена у кречном малтеру. Мештани овај средњовековни град називају Кула, док се у изворима XIX века помиње као Железник. Средњовековно утврђење Железник се не помиње у историјским изворима. Настало је, свакако, у другој половини XIV века, када је Ниш припадао Србији кнеза Лазара Хребељановића (1371—1389). Утврђење се помиње у изворима тек у XIX веку. Сачуван је запис на маргини црквене књиге Пентикостар о буни 16 нишких села противу Турака, почетком 1835. године, и сукобу код Железника. Запис гласи ‘’16. јануара 1835 године беше се на Железник". Аустријски путописац и археолог Феликс Каниц наводи за утврђење Железник и назив Железна врата, која су била на улазу у долину Сврљишког Тимока. Дакле, утврђење Железник, односно Железна врата, чувало је пролаз из области Ниша у Сврљишку долину, и обратно.