Старо језгро Бечеја је просторно културно-историјска целина и налази се у граду Бечеју, у Јужнобачком округу, у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији.Обухвата простор централног градског трга званог „Погача“, окруженог околним блоковима и улицама Маршала Тита, Моше Пијаде, Бориса Кидрича, Петра Драпшина и улицом паралелном њој на страни према Тиси. Целина је изграђена током 19. и у првим годинама 20. века, а од 1997. године је уписана у централни регистар Србије као културно добро од великог значаја.
Старо језгро Бечеја дефинисано је урбанистичком диспозицијом и архитектонском валоризацијом простора и објеката. Стилске карактеристике појединачних објеката, њихова временска и стилска повезаност, формирали су физиономију старог језгра. Централни, равни и „погачасти“ простор главног Трга је осмоугаоне основе. Првобитно је био поплочан циглом, а од 1911. асфалтом. Целина добија јавну расвету 1867. године. На тргу је постојало зеленило које је мењало облик и диспозицију током времена. Уз све неминовне историјске промене, ова целина се сматра најградскијим делом Бечеја захваљујући својим јавним споменицима, градитељским објектима, просторној диспозицији и амбијенталном доприносу.