Трг Светог Ђорђа

Најстарији и највећи сомборски градски трг, који је име добио по овдашњој Светођурђевској цркви, простирао се од цркве до почетка Соларског сокака с јужне и до палате Ин форо, односно Светођурђевске цркве, са северне стране. На овом тргу је 18. новембра 1745. г. одржан познати Протестни збор сомборских граничара, на којем је одлучено да се, након укидања војничког статуса, од царског двора у Бечу затражи повратак дотадашњих повластица или да се крене у процес елибертације Сомбора, што је, три и по године касније, и остварено. Године 1804. Георгије Мађарјанош мл. подигао је преко пута цркве палату Ин форо. Знатно касније, поред ове зграде, саграђена је и једноспратница Вујића, а преко пута су подигнуте једноспратнице црквене општине, Стевана Попића (касније кућа Паланачких, односно Лазе Костића), Трговачке и занатлијске банке и Симе Бикара, док се на крају овог низа једноспратница налазила приземна кућа на лакат Јоце Јерасовића, са радњама и радионицама. Године 1795. на Светођурђевском тргу подигнут је велики мермерни православни крст.