Тврђава Прилепац

Прилепац (или Прилепница) је некадашња средњовековна тврђава која се налазила 13 km југоисточно од Новог Брда, код села Божевце, на заравни брда Оџин камен (861 m нмв), које доминира околином. Подигнут је вероватно у 14. веку, ако не и раније попут Призренца, ради одбране прилаза утврђеном Новом Брду долином Прилепнице (долина Биначке Мораве) која тече у клисури испод тврђаве. Припадао је логотету Душана Силног (краљ 1331–1346, цар 1346–1355) Прибцу, а касније и његовом сину Стефану Урошу, а потом и кнезу Лазару (1371–1389) који се у тврђави родио (око 1329) и који је околна села која су му припадала додељивао манастирима и црквама као метохе, а саму утврду је доделио својој задужбини манастиру Раваници. Прилепац се сматра и за родно место српског калуђера игумана румунског православног манастира Тисмана, Никодима Тисманског (1310).