Ватрогасни дом

Ватрогасни дом у Крагујевцу представља непокретно културно добро као споменик културе и задужбина је Јелене Радојковић. Управни одбор Пожарне дружине 1932 (од 15. јула 1933. уводи се назив ватрогасац, уместо дотадашњег назива пожарац). године, у својим списима и извештајима напомиње да је покренута иницијатива за изградњу новог Дома пожарне дружине. Тако да ова и наредна година протичу у великом знаку припрема за почетак изградње овог објекта, који би под своје окриље требало да стави све пожарце у Крагујевцу, сву њихову опрему, као и све заинтересоване за развој ове области. У писму упућеном Суду, као и Одбору општине града Крагујевца, тражи се да плац Пожарне касарне пређе у власништво Дружине, уз образложење да треба изградити нов Дом, због дотрајалости објекта, као и због саме чињенице да сва опрема треба да стоји на једном месту. Суд општине крагујевачке, је прихватио захтев, и Дружини доделио бесплатан плац за изградњу новог Дома. Овим чином започета је нова етапа у развоју ватрогаства, у Крагујевцу. Пожарци Крагујевца и њихови сарадници су се увелико договарали где ик како започети изградњу новог објекта. Превладало је мишљење да се нов дом гради на месту старог Пожарног дома-касарне у центру града, како би пожарци могли лакше и брже да оду у било који део града. О томе су донели одлуку посланици Крагујевачке општине.