Вила Сунчица је такође некада поседовала слова на фасади, ћириличним арт-деко фонтом, али су она у реновирањима после рата изгубљена. А историјски гледано, према „Пројекту за нову вилу Сунчицу у Ковиљачи господина Милосава Стекића, трговца из Београда“ из фебруара 1931. године, архитекта је био извесни дипл. инж. Жарко М. Пајовић из Београда.
Код виле је приметно да је постакадемски пројектована, и да је објединила утицаје од пре Великог рата, и оне модерније, који се очитују у избаченом степенишном делу полукружног облика, типичним за арт-деко. Рељефна пластика је пажљиво пробрана и аплицирана на фасаду, са мером и да да осећај елегантне масивности. Вила се састоји из сутерена, приземља, првог спрата и мансарде која исказује облике које срећемо у Паризу, а који потичу из друге половине 19. века. Сутерен и подрум имају камену фасаду, чиме се подражава типичан облик српских кућа овог краја. Ограда и степениште су од бетона, али су у запуштеном стању.