Виминацијум

Виминацијум је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у 1. и трајао до почетка 7. века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске. Након поделе Мезије 87. године, после Домицијановог Дачанског рата, постао је престоница Горње Мезије. Према подацима из 2018. године, само 3-4% локалитета је истражено. Локалитет се налази 12 km од модерног града Костолца у источној Србији. Град датира из 1. века нове ере, а на свом врхунцу верује се да је имао 40.000 становника, што га чини једним од највећих градова на Балкану тог времена. Лежи на римском Цариградскom друму. Виминацијум су опустошили Хуни у 5. веку, али га је касније обновио Јустинијан Први. Потпуно је уништен доласком Словена у 6. веку. Данас археолошко налазиште заузима укупно 450 ha и садржи остатке храмова, улица, тргова, амфитеатара, палата, хиподрома и римских купатила. Виминацијум се одликује највећим бројем откривених гробова на било ком римском археолошком налазишту. Према подацима из 2023. године откривено је 16.000 гробова.