Војно-технички завод

Војно-технички завод у Крагујевцу, настао је подизањем Тополивнице, одлуком Владе Кнежевине Србије 1850. године. Изградња је започета 1851. године, а завршена 1853. године, када су први топови и изливени. Залагањем кнеза Александра, уз сагласност цара Наполеона Трећег, за првог управника је именован Шарл Лубри, надзорник приватне ливнице у Дуеу. Значајним деловањем Лубриа, основана је Прва занатлијска школа ради планске и систематске припреме кадрова неопходних новој војној фабрици, као и Радничка болесничка каса - претеча установа пензијског осигурања у Србији. Због ефикаснијег снабдевања, 1892. године, пуштена је у рад железничка линија. Тако је фабрика у Крагујевцу постала најзначајније место за производњу оружја, као и захваљујући чувеном инжењеру и професору Тодору Тоши Селесковићу, место где је направљена и пуштена у рад прва електрична централа у Србији. Након Првог светског рата, почела је пионирска производња и поправка аутомобила, која ће касније израсти у највећу фабрику на овим просторима.